Margarita apartmani Barbati

Krf leto 2017 

Margarita apartmani Barbati

OKUPIMO PORODICU / DECA GRATIS DO 44 GODINE :)  

Posle četiri vrlo uspešne sezone na Krfu u mestu Barbati, pozivamo Vas da u našoj novoj  vili Margarita, provedete još jedno nezaboravno letovanje. Mesto Barbati ima prelepu plažu sa peskom i belim šljunkom, bogatu malim zalivima i kristalnom vodom. Ovo selo tipično je po prisustvu i planine i mora. Priključite nam se i postanite i Vi deo naše vesele družine koja će se opet okupiti u Barbatima, malom i čarobnom mestašcu, u podnožju planine Pantokrator, okruženom borovom šumom, maslinjacima i prelepim i raznovrsnim cvećem i najlepšom plažom na ostrvu.

  

Klikom na sliku otvarate galeriju

vila-margarita-0vila-margarita-1vila-margarita-2vila-margarita-3vila-margarita-4vila-margarita-6vila-margarita-7vila-margarita-8vila-margarita-9vila-margarita-11vila-margarita-12vila-margarita-13vila-margarita-14vila-margarita-15vila-margarita-16vila-margarita-17vila-margarita-18vila-margarita-19vila-margarita-20vila-margarita-21vila-margarita-22vila-margarita-23vila-margarita-24vila-margarita-25vila-margarita-27vila-margarita-29vila-margarita-30vila-margarita-31vila-margarita-32vila-margarita-34vila-margarita-35vila-margarita-36vila-margarita-37vila-margarita-39vila-margarita-40vila-margarita-41vila-margarita-42vila-margarita-43vila-margarita-44vila-margarita-pla%c5%bea-barbativila-margarita-proslava-rodjendana-pored-bazenavila-margarita

 

 

 

Program putovanja:

PROGRAM PUTOVANJA:

1.dan -  KRF.

Dolazak u apartmane, smeštaj posle 14h.

2. dan – 10.(15.) dan.

Boravak u apartmanima na  bazi najma. 

11. (16.) dan.

Napuštanje apartmana  do 9h.

KRAJ PROGRAMA.

 

 

  Cenovnik i ostali detalji:

Vila Margarita – Specijalni paketi Okupimo porodicu Barbati -Program putovanja br.3

 

Vila Margarita

OPIS SMEŠTAJA:

Vila Margarita nalazi se ispod magistralnog puta u samom centru mesta Barbati, pored supermarketa i crkve. Udaljena je nepunih 200m od prelepe i omiljene plaže kod lokalnog stanovništva, koje provodi svo svoje slobodno vreme upravo tu, uživajući u kristalno čistom moru i prirodnom hladu smokvi i maslina. Prijatna klima i mešavine planinskog i morskog vazduha čine boravak još prijatnijim i ugodnijim.

Vila Margarita svojim gostima nudi ugodan odmor u jako lepim studijima i apartmanima  koji  mogu da ugoste od 2 do 6 osoba.

1/2 studio – poseduje sobu sa dva standardna ležaja ,potpuno opremljenu kuhinju, kupatilo i terasu sa pogledom na baštu.

1/2 apartman – apartman poseduje potpuno opremljenu kuhinju sa trpezarijom, kupatilo, spavaću sobu sa bračnim ili dva standardna ležaja i terasu.

1/4 dupleks poseduje potpuno opremljenu kuhinju sa trpezarijom, kupatilo, dve spavaće sobe, predsoblje i terasu sa bočnim pogledom na more, pogledom na baštu i planinu Pantokrator.

1/5 dupleks poseduje potpuno opremljenu kuhinju sa trpezarijom, kupatilo, dve spavaće sobe, predsoblje u kome se nalazi jedan standardni ležaj i terasu. Sve terasa ima pogled direktno na more, ostrvo Vido i grad Krf,

Vila Margarita u svom prelepom dvorištu ima i bazen sa ležaljkama i suncobranima koji su besplatni za naše goste.

 Dodatni sadržaj: Vila u svom prelepom dvorištu ima i bazen sa ležaljkama i suncobranima koji su besplatni za naše goste.

 

 

 

 

Homer je na Krfu smestio jednu od najlepših epizoda “Odiseje”, dok Aoplonije sa Rodosa u epu “Argonautika” navodi da je ovde našao utočište sa Argonautima kako bi izbegao Kolhiđane. Danas, isti predeo nastavlja da inspiriše posetioca, da ga provlači kroz istoriju, utisnutu u svakom uglu krfske zemlje: otkrića iz praistorijskog i antičkog perioda, jedinstvena dela antike, rimski, vizantijski, i srednjovekovni spomenici, proizvodi narodne kulture, koji koegzistiraju sa savremenim načinom života. Krf je danas jedno od najšarmantnijih mesta u Evropi. Predeo sa čudesnim kontrastima, nizom uticaja, raskrsnica kultura i boja. Nalazi se na severnom Jonskom moru, južno od Jadranskog, između kontinentalne Grčke i Italije. Njegov strateški položaj na Mediteranu je bio razlog zbog koga je postao “jabuka razdora” između velikih sila svake epohe. Zahvaljujući upravo tom položaju, danas postoji direktna vazdušna veza Krfa sa skoro svim evropskim zemljama, ali svakodnevno morska veza sa dosta luka u Italiji. Mediteranska klima i visok kvalitet života čine Krf idealnim mestom za boravak u svako doba godine. Blaga zima sa relativno visokim temepraturama(7-20C) i dosta sunca ( oko 4,5 sati dnevno), dozvoljava česte odlaske u prirodu na Krfu, dok je proleće, svojim neprestanim promenama nijansi, neosporno impresivno. Leto, prelepe plaže, urbana sredina ali i bezbrojni tradicionalni festivali, obećavaju nezaboravan odmor, dok je jesen najpogodnije vreme za poslednje kupanje u toplom moru.

Odiseja na prelepom Krfu

Odlazak na Krf nije isto što i odlazak na neko drugo grčko ostrvo, i to svakako nije obično turističko putovanje. Letovanje na Krfu je ujedno i prilika za malo “hodočašće” – boravak na mestu gde su napisane neke od najtužnijih, ali i najveličanstvenijih stranica srpske istorije. Ovo je, posle dvanaest godina, bio moj drugi susret sa ovim ostrvom. Ali, koliko god puta se vraćali ovome ostrvu, uvek bi trebalo naći vremena za posetu Srpskoj kući (muzeju o Prvom svetskom ratu i srpskom boravku na Krfu) i za obilazak mauzoleja – kosturnice i Plave grobnice na ostrvu Vido. Srpsku kuću ćete lako pronaći, nalazi se iznad slatkog cvetnog trga oivičenog Gradskom kućom i zgradom Grčke banke, nedaleko od poznate ulice – šetališta Kapodistrije, koja gleda ka staroj tvrđavi Krfa. Otvorena je svakoga dana osim nedelje od 9 do 14 časova.

Iz stare luke na svakih sat vremena plovi brodić do ostrva Vido (na karti je obeleženo kao ostrvo Ptichia, ili ostrvo zmija; u našoj istoriji i tekstovima može se naći i pod prikladnim nazivom – “ostrvo smrti”)… Pre nego što krenete na Krf, uzmite neku dobru zbirku pesama i pročitajte još jednom čuvenu Bojićevu “Plavu grobnicu”: “Stojte galije carske, sputajte krme moćne…”. Za one koji prvi put dolaze ovamo, mali domaći zadatak bio bi da se temeljno istraži grad Krf, da se obiđu obe tvrđave, nova i stara (stara će vam se verovatno više svideti, i po tome kako otmeno izgleda kada brodom prilazite Krfu iz Igumenice, a i po tome kako je uređena unutar svojih zidina); zatim treba da se popije kafa na Espianada trgu i da se obiđe i nekoliko gradskih crkava, a najpre crkva Svetog Spiridona, zaštitnika Krfa. Istorija Krfa liči na istoriju svih ostalih jonskih ostrva i delova Grčke. Dakle, tu su bili prisutni i Vizantija, Mleci (duže od četiri veka, što se može prepoznati po samoj arhitekturi grada), a zatim i Francuzi, Turci i Rusi, ponovo Francuzi, pa pola veka Britanci, da bi na kraju, 21. maja 1864. Krf (sa ostalim Jonskim ostrvima) postao deo današnje Grčke.

Stari grad Krf je veoma lep, pastelnih boja, starovremenskih zgrada (i prilično oronulih fasada, čak i sa dosta grafita! – na sreću je grad Krf nedavno “dobio” zaštitu UNESCO-a i biće narednih godina vraćen u nekadašnje, lepše stanje) i čitavog spleta širokih i uskih ulica u kojima možete i da zalutate. Ali, na koju god stranu krenuli, pošto ste na ostrvu, kad tad morate da izbijete na more, a onda samo polako obalom do svog hotela. Ozbiljno, dok ne ovladate svim pravcima i sokacima Staroga grada, nije loše da uz sebe imate mapu (obično ih ima po hotelima, besplatno). U određenim delovima grada ni to nije neka garancija, jer na velikom broju ulica i ćoškova nije bilo tabli sa nazivom ulice… Ali dobro, nemojte da se plašite: Krf, naročito stari deo grada, nije tako veliki. Kao i pre deset godina, ovde i dalje možete videti bezbroj šarenih radnjica i restorančića…

Sada jedino ima uočljivo više radnji sa rukotvorinama izrađenim od maslinovog drveta, a takođe možete naći gomile proizvoda od kumkvata, voća koje uspeva u Japanu i na Krfu (i još ponegde), (a možete ga inače kupiti i u Beogradu, po 1100 dinara kilogram). To je južno voće koje izgleda kao bonsai-pomorandža, i od kojeg se ovde prave likeri i slatko – i to upakovani u flaše neverovatnih oblika, od kojih su najsimpatičnije one u obliku kontura ostrva. Pare možete trošiti i na skuplje stvari, jer je Krf prepun zlatara, ali i radnji sa kožnim proizvodima, garderobom… Šoping vam ovde ne gine! Na raspolaganju vam je i radnjica sa majicama sa šaljivim natpisima, od kojih je jedan bio antologijski. Naime, na majici piše:

TO BE IS TO DO (Platon); TO DO IS TO BE (Socrat); DO BE DO BE DO (Sinatra)!

Krfom krstare ostrvski autobusi; neki od većih hotela imaju i svoje sopstvene minibuse koji nekoliko puta na dan dovoze goste do grada Krfa. A kada ulazite kolima u Krf, odmah iza stare luke (nova tvrđava vam dođe sa desne strane) naići ćete na parking – što će vas koštati 3 evra (bez brojanja koliko sati ostajete). Vrlo je nezgodno kada je taj parking popunjen, pa krenete u grad Krf (u centar, novog dela grada) ne biste li našli mesto za vaš auto. Tu možete da uletite u ogromnu kolonu, da prođete ceo krug oko grada Krfa i da opet ne nađete parking. Moram da pomenem jednu, a i jedinu, neprijatnost za vreme ovoga letovanja, što, iz godine u godinu, izgleda postaje jedna lepa tradicija – opet nas je prodrmao zemljotres! Epicentar je bio negde između Krfa i Paksija (jonsko ostrvo, malo južnije od Krfa), i to skoro 6 Rihtera, ali, za divno čudo, bez vidljivih posledica po zgrade na Krfu (a ni po nas).

Posle glavnog grada, druga destinacija na Krfu ka kojoj se turisti često upute je dvorac Ahilion, na južnom delu ostrva, nekih 15 kilometara udaljen od grada Krfa, a blizu gradića Benica (Benitses). Radi se o palati – letnjikovcu austrijske carice Elizabete, gde ćete videti lepe freske, divnu baštu, a u njoj džinovsku statuu Ahila – visoku čak 11,5 m i nešto manju, istog junaka, samo ranjenog, gde drugde nego u petu. Ova palata je za vreme Prvog svetskog rata bila pretvorena u francusku vojnu bolnicu, a kasnije je prešla u grčko vlasništvo. Ako ikako možete, obiđite Ahilion što ranije ujutru, jer ćete kasnije da uletite u veliku gužvu, parkiraćete kola vrlo daleko od dvorca i sve to će vam prilično pokvariti ukupni doživljaj. Kada se sa severa spuštate uz more putem ka Benici, negde na samom ulazu u mesto, sa desne strane, videćete Muzej školjki, zanimljivo mesto sa neverovatnim brojem izloženih školjki, morskih sunđera, rakova i jastoga, riba balona i drugih morskih stanovnika. Za ovaj muzej kažu da je po veličini drugi u Evropi, a po kvalitetu eksponata – prvi. Otvoren je svih 7 dana, a za uspomenu možete kupiti neku od tropskih školjki ili pak narukvice i ogrlice od istog materijala.

Kada se od centra mestašca kolima pođe još malkice ka jugu putem uz obalu, vrlo brzo naiđete na uzbrdicu i zatim na jednu slatku original grčku tavernu u plavo-beloj boji, imena “Malibu”, na uzvišici iznad mora, sa pogledom na plažu i talase, a sa divnim, ukusno spremljenim grčkim specijalitetima. Za dvadesetak evra jedna četvoročlana porodica definitivno ima šta da pojede. Ako se vratite na glavni put i nastavite ka jugu, prolazite kroz Perivoli, a zatim stižete u Lefkimi, veliko, lepo mesto, gde na svakih desetinu metara vidite po neku crkvu. Kažu da je ovo mesto poznato po tome što je nekad davno, 434 godine pre Hrista, ovde Krfska “mornarica” pobedila Korinćane. Sam Lefkimi je podeljen na dva dela zahvaljujući istoimenoj rečici (kanalu) koja ovuda protiče, dovoljno široka da tuda plove barke i čamci. Tu blizu, malo van Lefkimija, nalazi se njegova luka gde pristaju trajekti iz Igumenice, ali neuporedivo manja (i manje značajna) od luke koja se nalazi u Krfu. Na samom jugu ostrva možete videti i mesto Kavos, reprezent industrijskog turizma, nešto kao “lego” mestašce (pab, pa kineski restoran, pa irski pab, pa rent-a-car, pa restorani sa istaknutom reklamom za “english breakfast”, pa opet pab…)

Na trenutak me je podsetilo na mesto Malia (Malja) sa Krita, blizu Hersonisosa, osim što Malia ipak ima i staro jezgro grada, uz sličnu ulicu od nekoliko kilometara pabova, klubova i restorana. Kavos je prepun mladih engleskih turista koji se tu muvaju, voze motore i otvorene četvorotočkaše. U povratku na sever, kod Ano Mesogija, umesto da skrenete ka Moraitiki, možete da produžite pravo (tj. imate kod lokalne pumpe oštro skretanje u levo) ka Agios Mateosu, tipičnom grčkom seocetu smeštenom u brdima. Ceo ovaj put od Ano Mesogija, pa sve do Kastelanija, je predivan, krivudavi puteljak kroz brda i doline Krfa, kroz maslinjake i čemprese, i povremeno sa vidikovcima sa kojih se može videti veliki deo ostrva.

Ovo je prava tura za uživanje… Izuzetno lepi pejzaži mogu se videti i na potezu od Sidarija ka Paleokastrici (krajnji sever ostrva), kada se, takođe kroz hiljade maslina, vozite od Agios Georgiosa (isto ime kao malopre, samo na severozapadu ostrva, uključujući i istoimenu peščanu plažu) do Makradesa, preko Pagija i Prinilasa. Iako je na karti put ucrtan zelenom bojom – što je najavljivalo makadam, tu postoji solidan asfaltni put. Negde blizu Makradesa naići ćete na fantastičan vidikovac (tu su i prateći ugostiteljski objekti) odakle puca pogled na zapadnu stranu Krfa, a posebno na uvale Paleokastrice.

Na prevoju, malo iznad tog vidikovca, imaćete priliku da kupite domaći med, vino i maslinovo ulje, a uz to i čitav spektar raznih začina (s kojima ćete posle moći da uživate u grčkoj kuhinji i u Beogradu). I ono što je posebno uživanje, to su mirisi – čempresi, lavanda, borovi, masline – “prirodni miris prirode”, jak i opojan, pratiće vas na celom tom potezu. U Paleokastrici ćete videti šest uvala, a na brdu iznad mora, okružen zelenilom, nalazi se verovatno najpoznatiji manastir na Krfu, identičnog imena kao i samo mestašce. Izgrađen je još 1225. godine, ali današnji izgled, zanimljive arhitekture, dobio je negde u 18. i 19. veku. Nedaleko od obale, ugledaćete stenu zvanu Kolovri; po jednoj verziji legende, to je okamenjeni Odisejev brodić, a po drugoj verziji je to brod alžirskog gusara koji se nameračio da opljačka manastir, ali su ga molbe Svevišnjem okamenile.

Još jedan vidikovac koji treba pomenuti je tzv. Kajzerov tron, na brdu iznad Pelekasa, mesta koje se ugnezdilo iznad najpoznatije (peščane) plaže na Krfu – Glifade. Tu je ujedno i najveća gužva, a ležaljke sa suncobranom su duplo skuplje nego bilo gde na ostrvu – 12 € umesto prosečnih 5-6, što se na srpskom kaže pljačka; ili još bolje pljačka u pokušaju, jer uvek možete zabosti svoj suncobran i zadovoljno raširiti peškire po vašoj sopstvenoj hladovini. Pomenuti Sidari je dosta veliko mesto naslonjeno na nekoliko geološki interesantnih uvala, okruženih neobičnim, slojevitim stenama. Tu je čuveni Tunel ljubavi za koji važi legenda da ćete, ukoliko ga prođete plivajući sa svojim partnerom, ostati zajedno do kraja života. Sa takvom mogućnošću, proplivavanje tunela bi se moglo nazvati ekstremnim sportom! Pre deset godina, uz ove uvale bilo je izgrađeno par zgrada i poneki restoran – sada je tu čitav kompleks hotelčića, apartmana, taverni i koječega drugog što baš i ne doprinosi pozitivnom utisku. Same plaže koje se nalaze u tim uvalama su relativno male, a kada su na delu talasi ili plima, tu baš i ne ostane neka velika površina za ležaljke. Kad smo već pošli na jug, da pomenemo još par stvari.[Krf]Krf1.jpg

Za razliku od drugih jonskih ostrva, ovde rivijera praktično nema kraja ni početka. Stalno iskrsavaju novi restorani, hoteli, mestašca, a usput, od grada Krfa ćete redom videti Peramu, pa zanimljiv Kajzerov most (restoran gde su kuhinja i stolovi razdvojeni auto-magistralom, te je verovatno stalno otvoren konkurs za kelnere), pomenutu Benicu i zatim Moraitiku i Mesongi (u poslednja dva mesta, a i u mnogim drugim, bile su smeštene srpske trupe za vreme boravka na Krfu). Sve su to mala mesta, gde su glavne ulice obično deo automobilske magistrale oko Krfa, i sa ne naročito lepim plažama.

Od Moraitike glavni put zavija u brda, ka Vraganiotiki i zatim pored jezera Karisia put vodi ka Lefkimiju. Na zapadnoj strani ostrva, kada se prođe jezero, doći ćete do mesta i plaže Agios Georgios (Sv. Đorđe). To je veliki peščani zaliv, gde se možete kupati i u podnošljivoj gužvi, ukoliko peškir prostrete na delu plaže blizu centra Agios Georgiosa, ali možete biti i maltene sami ako krenete malo dalje ka jugu. Putevi koji vode od Sidarija i ka Sidariju nisu baš bili najbolje obeleženi, tako da možete malkice zalutati, ali samo u lokalu. Ako vam ostane dovoljno vremena, možete svratiti u Kasiopi (dosta ljudi iz Beograda/Srbije tamo i letuje) koji ima svoje čari, slatku lučicu i lep pogled na albansku obalu! Uveče se, po mraku, može videti jedno albansko mesto kako blješti punim sjajem – a zove se Saranda. U njegovoj neposrednoj blizini je staro antičko nalazište Butrotum. Pre dvanaest godina se, gledajući noću sa Krfa, jasno ocrtavala granica između blješteće grčke i prilično mračne albanske obale. Stvari se menjaju.

Da ne zaboravim, bili smo smešteni u mestu Dasija, u centralnom mestu velikog zaliva koji čine još Ipsos i Guvija (ponovo deo srpske istorije – Guvija, mesto gde se iskrcavala polumrtva srpska vojska i izbeglice). U samom zalivu Dasije i Ipsosa, imaćete na raspolaganju sve moguće vodene sportove, letenje s padobranom, pedaline, brodiće, glisere koji vuku skijaše na vodi i turiste na kojekakvim gumenim dušecima, koturovima. Naravno, sve je to dobro organizovano, tako da možete da plivate bez straha da će vam gliser preći preko glave.

Od ostalih suvišnih informacija, vredi istaći i da je more bilo izuzetno toplo (radi se o drugoj polovini juna) da bi kasnije temperatura pala za neki stepen usled dejstva morskih struja, što je već bilo podnošljivije, ako more posmatrate kao sredstvo za rashlađivanje. I, kao još jedna dobra ideja za trošenje novca, na putu koji vodi iz grada Krfa ka jugu ostrva, negde u predgrađu Krfa, naići ćete prvo na Comfusio, a zatim na Jumbo, dve džinovske radnje sa igračkama. Jumbo je veći, radnja je na dva nivoa, i svaki ima po jedno šest prolaza sa gondolama u dužini od stotinak metara; apsolutno sve je prepuno igračaka i kojekakvih drugih dečjih zanimacija. Samo oprezno; najbolje da date deci po 10-20 evra i da ih pustite unutra same. Mada nam se to učinilo kao dobra ideja, na kraju smo ipak ušli sa njima, i zajedno se dosta dobro zabavili. Od neverovatnog obilja i mogućnosti izbora, deca naprosto dođu u stanje konfuzije, pa i ne potrošite puno novca. Kao pravi zaludni turisti, raspitivali smo se i da li Krf ima svoju vinariju, ne bismo li se zaputili na degustaciju – međutim, i pored tople klime, sve se svodi na male, porodične vinograde i lokalne proizvođače. U radnjama se ipak mogu naći lepo upakovana krfska vina, ne mnogo skupa.

Šteta je što nismo u prilici (novac) da češće posećujemo Krf. Ovo gostoprimljivo ostrvo mora da je predivno i u proleće i na jesen, a kažu da je posebno zadovoljstvo provesti ovde Uskršnje praznike.

Uskrs na Krfu je nezaboravan!

Komentar putnika o Krfu

 

Čitav grad Krf je jedna znamenitost. Uske uličice, raširen veš, rascvetale bogumile (bugenvilije), zgrade sa venecijanskim, francuskim i engleskim uticajima, predstavljaju atrakciju za posetioce. Istorija, kultura i tradicije se pažljivo čuvaju u muzejima i zbirkama. Istorijski centar sa srednjovekovnim tvrđavama i utvrđenim bedemima čini jedinstvenu arhitektonsku celinu i u leto 2007. godine je svrstano u Spomenike Svetske Baštine UNESCO. Ova utvrđenja, na svojim najvišim delovima. Starom i Novom Tvrđavom bila su osnov odbrane grada od 15. do 19. veka, a danas pružaju panoramski pogled na grad. Čuveni Liston, koji godinama predstavlja mesto društvenih okupljanja i zaštitni znak istorijskog centra, jeste najkarakterističniji spmenik francuskog prisustva na ostrvu, dok su zgradu “San Giacomo” (San Đakomo), u kojoj se danas nalazi Skupština grada Krfa, sagradili Mlečani u 17. veku kako bi smestili Galeriju plemstva (Loggia de Nobili). Muzej Azijske umetnosti, jedinstven u Grčkoj, posvećen umetnosti i antici sa Dalekog istoka, nalazi se u palati svetog Mihajla i Đorđa, karakterističnom primeru britanske neoklasične arhitekture, dok je u istom prostoru smeštena Galerija Opštine Krf sa važnim delima stvaralaca sa Jonskog univerziteta. U Vizantisjkom Muzeju Antivouniotissa izložene su slike nastale od 15. do 19. veka, koje ukazuju na ulogu koju je Krf odigrao u razvoju grčkog crkvenog slikarstva. Najbolji u svojoj katagoriji, Numizmatički Muzej, sa izuzetnom kolekcijom retkih novčića, radi u istorijskoj zgradi Jonske banke, dok poseta Muzeju Muzike “Nikolaoo Halikiopoulos Mantzaros”, otkriva dugogodišnju muzičku tradiciju Krfa. U kući gde je živeo nacionalni pesnik Grčke, Dionisios Solomos, smešten je istoimeni muzej sa bogatom bibliotekom. U muzeju Srpska Kuća se oživljavaju trenuci iz prošlosti, kada je Krf kao baza savazničkih trupa u Prvom svetskom ratu bio domaćin srpskoj vojsci. Predmeti iskopine sa ostrva Krf izloženi su u Arheološkom Muzeju, potvrđujući svoje višegodišnje kulturno prisustvo u antičkom svetu, kao i Muzej Palaiopolis smešten u palati Mon Repos. Neoklasična zgrada Jonskog Parlamenta, u kome je 1863. godine izglasano ujedinjenje Jonskih ostrva sa Grčkom, danas funkcioniše kao odeljenje galerije i prostor za sklapanje građanskih brakova u gradu Krfu, dok Jonska Akademija u kojoj je bio smeštne prvi grčki univerzitet, danas je odeljenje Jonskog univerziteta. Važne kulturne objekte predstavlja i Čitalačko Udruženje, najstarija duhovna institucija moderne Grčke, Arhiva Krfa smeštena u engleskim kasarnama Stare tvrđave i Narodno Pozorište koje svojim snažnim kulturnim delovanjem ukazuje na potrebu Krfljana za kvalitetnom zabavom. Srkva svetog Spiridona, koja u srebrnom sarkofagu čuva mošti zaštitnika ostrva, Hram svetih Jasona i Sozipatera koji predstavlja najvažniji vizantisjki spomenik ostrva i Mitropolitski Hram u kome se nalaze mošti svete Teodore, su neka od religijskih znamenitosti ovog grada. Na vrlo maloj udaljenosti od grada Krfa nalaze se potpuno zeleno ostrvo Vido, sa crkvom svetog Stefana i srpskim Mauzolejem, dok čuveno Mišije ostrvo i manastir Vlaherenas na periferiji grada otkrivaju već čuvenu sliku Krfa.

Stari grad Krf i crkva Svetog SpiridonaKOmentar putnika o Krfu

 

Sela i tradicionalna naselja, u zavisnosti od doba u kojem su naseljena, upućuju na Vi- zantiju, venecijansko doba ali i na narodnu arhitekuru 20. veka. Kamene kuće, klasični trgovi sa kafićima, živopisne crkve ali pre svega gostoljubivi ljudi će vas očarati i učiniti da se osećate kao kod svoje kuće. Ovde ćete naći jedinstvene znamenitosti, impresivne palate, zbirke i muzeje koji ukazuju na lokalni element u istoriji, na umetnost i običaje meštana. Pronalasci iz rimskih palata, na severnim i jugoistočnim obalama ali i čuveni “Ahilion” dokazuju da je Krf vanvremenska turistička destinacija. Nekadašnja letnja rezidencija carice Elizabete Austrijske i kasnije cara Vilhelma II Nemačkog, danas radi kao muzej i mesto kulturnih manifestacija.

Sela na Krfu

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

U mestu Paleokastrica, manastir Bogorodice, svojim panoramskim pogledom privlači hiljade turista iz celog sveta, dok je manastir Pantokrator, na najvišoj planini Krfa, sa značajnim freskama, sa koga se vidi veliki deo ostrva. Jednako zavodljiv je i pogled sa palate Angelokastro koja, izgrađena na nadmorskoj visini od 330m, predstavlja jedno od najznačajnijih vizantijskih palata u Grčkoj. Još dve tvrđave, dvorac Kasiopi u severoistočnom delu i Gardiki, vizantij ska palata iz 13. veka u južnom delu Krfa, upućuju na daleku prošlost i bitke sa piratima i drugim osvajačima. Na jugu Krfa se takođe nalazi mesto Alukes Leukimmis koje datira iz vizantijskog doba, dok u njegova dva obnovljena venecijanska skladišta soli, opština organizuje kulturne manifestacije.
U muzeju Kapodistrija, na 4km od grada Krfa, izlažu se lični predmeti prvog Guvernera Grčke i važne ličnosti evropske ¡storije, loannisa Kapodistriasa, dok Castello Mim belli koje se nalazi u mestu Kato Korakiana radi kao odeljak Nacionalne Galerije.
U selu Sinarades, u Istorijskom Etnografskom Muzeju Srednjeg Istoka, verna reprodukcija jedne klasične seoske kuće iz 19. veka, uvodi posetioca u ambijent tog doba dok Muzej Maslina, smešten u prostor nekada korišćen za ceđenje maslina u selu Kino piastes, otkriva tradicionalne načine prerade maslina, proizvoda koji je direkno povezan sa načinom života žitelja ostrva. Slike seoskih oblasti Krfa sa početka prošlog veka dopunjavaju se posetom Etnografskog Muzeja Aharavi.

 

Krf mesto Paloekastrica biser Jonskog mora

Komentar putnika

  

 

Krf je elegantno i delikatno ostrvo koje je priroda raskošno obdarila. More, sunce i vetar rezbare ostrvo stvarajući impresivne obale. Plaže sa zlatnim peskom ili belim kamenčićima, stene skulpture, eksponati najsavre menije galerije, drveće koje prostire svoju senku sve do vode. Svojom posebnom geo morfologijom i snažnim kontrastima, raspolaže močvarama retke lepote i jedinstvenim ekosistemima koji okupljaju ljubitelje alternativnog turizma.
Istočna obala pod zaštitom reljefa kontinentalnog dela nudi mirno more za plivanje i bogato dno za istraživanje. Severoistočna strana je na dobrom glasu po svojoj čistoj vodi i dubokom moru. Jugoistočna strana ima plitko more, peščane plaže sa senkom, taverne skoro na samoj morskoj obali Zapadnu obalu Krfa karakteriše vetar koji je miluje. Graciozni maestral dolazi iz Italije donoseći talase i svežinu dok jugo nosi topli vetar sa obala severne Afrike. Rezultat su ogromne peščane plaže i nekoliko najlepših stena.
Severozapadna strana, sa strmim stenama, idealna je za podvodna istraživanja. Beskrajne zlatne peščane plaže i plitko plavozeleno more na celoj zapadnoj i jugozapadnoj strani, katkad pune ljudi, katkad puste, uvek su privlačne za igre sa talasima, suncem, vetrom ili za mirno čitanje neke knjige.

Galjiskari plaža Krf

Ostrvca koja okružuju Krf, nekoliko milja udaljeni od kosmopolitskog života, izdvajaju se po mirnom načinu života i predstavljaju alternativno rešenje za one koji traže tišinu i mir na svom odmoru. Živopisna naselja, še tačke staze, tradicionalne taverne i kristalno čisto more nude jedan „drugačiji“ predlog za rajski odmor, bezbrižnost i putovanje u jedinstveno prirodno okruženje. Otoni, najzapadnija tačka Grčke, idealno mesto za jedrenje, šetnju i pecanje. Pećina Kalipso, plažeAmmos (Pesak), Aspri Ammos (Beli pesak) i Fiki (Alge) će vas očarati.Ereikoussa, ostrvo ovalnog oblika, svoj naziv duguje žbunu vresak (reiki) koje raste na svim delovima ostrva. Južna obala, gde se nalazi naselje Porto, je jedna ogromna peš čana plaža sa plitkim morem. Jedna staza vodi na sever kroz potpuno zelenu prirodu do plaže Praggini. Matraki je najmanje ostrvo u grupi Dijapon tijskih ostrva. Njegove obale formiraju zalive od kojih se dva najvažnija, Ammos i Apidies, koriste kao luke za pristajanje malih čamaca za prevoz do Krfa. Poseduje plaže sa sitnim peskom i okružen je podvodnim stenama i kamenitim ostrvcima koje privlače sve ribarske brodiće u toj oblasti. Na oba kraja os¬trva, podignuta su dva sela, Gornji i Donji Matraki.

Komentar putnika letovanje Krf    

 

Krf je neosporno idealna primorska destinacija a to potvrđuju kako pomorska tradicija duga hiljadu godina tako i blagonakloni uslovi za plovna vozila: razdaljine između obala su male, dok su takođe povoljni i uslovi koji se odnose na intenzitet vetra, spoljnu temperaturu i temperaturu mora. Mogućnosti za sport i rekreaciju su sigurno impresivne i zadovoljiće čak i najzahtevnije ljubitelje istih.

Ronjenje

Obale i zalivi, rtovi i beskrajni grebeni, su mali raj za ljubitelje dubina. Zbog toga, organizovani ronilački centri rade na čitavom ostrvu.

Ronjenje na Krfu

Sportovi na vodi

Na uređenim plažama ostrva postoje škole gde će vam instruktori otkrili magiju putovanja na talasima: skijanje, jet ski, spušanje padobranom, surfovanje ali i podaline i kajak, stoje vam na raspolaganju kako biste ucrtali i vaš morski put! Pravila bezbednosti su stroga i kontrole česte pa su na Krfu sportovi na vodi pravo zadovoljstvo.

Sportovi na vodi Krf

Šetnja

Bujna vegetacija, tradicionalna sela i blagi teren, čine šetnju naročito interesantnom. Retki divlji cvetovi, „mistična“ jezera i seno viti maslinjaci će Vam se naći na putu na Vašem prvom ,,off road“ putovanju. Mnoštvo staza sa odgovarajućim označavanjem i mestima za odmor, stvaraju idealne uslove za obilazak krfske prirode.

Pešačenje na Krfu

Jahanje

Škole jahanja nude ljubiteljima ovog sporta beskrajne mogućnosti jahanja na konjima koji su pogodni kako za početnike tako i za iskusne jahače. Na ostrvu se nalazi mnoštvo starih staza i seoskih puteva.

Jahanje na Krfu

Biciklizam

Organizovane grupe dolaze na ostrvo isključivo zbog biciklizma. Jedinstveno iskustvo, istraživanje na nepoznatim stazama koje vode do pustih plaža.

Biciklizam na Krfu

Golf

Krf raspolaže poznatim terenom za golf sa 18 rupa. Dizajnirao ga je čuveni arhitekta Donald Harradine na livadi Ropa u mestu Ermones. Krfski golf klub je otvoren od marta do novembra i pogodan je kako za početnike tako i za iskusne igrače.
Golf na Krfu
 
Kriket
Tradicija duga oko dva veka se nastavlja do dan danas na jedinstvenom mestu u Grčkoj gde kriket ima značajne temelje. Zvanični turniri i prijateljska takmičenja organizuju se ćele godine na terenu sa najboljom atmosferom u Evropi- trgu Spianada, unutar istorijskog centra grada, dok se veći komfor i bolji objekti nalaze na terenu smeštenom u marini u mestu Guvija. 
Kriket na Krfu